“Господине докторе,
звала сам вас амо,
лутка ми је болесна,
гледајте је само.
Пипните јој образе,
пипните јој чело,
мени се бар чини,
ужасно је врело!”
Доктор седи укочен
са озбиљним миром,
пипа било луткино,
па дрма шеширом:
“Инфлуенца велика,
ал’ умрети неће,
немојте је љубити
да на вас не пређе.
Лек ћу јој прописати,
прашак сваког сата,
уз то нек’ је протрља
ваша баба Ната.
Лимунаду правите
у вел’ким чашама,
ако јој се не пије,
попићу ја с вама.”
Јован Јовановић Змај
