ОСНОВЕ ПРОГРАМА ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА ” ГОДИНЕ УЗЛЕТА”

Почетак радне 2021/22. година се за све нас у ПУ ”Дечја радост” Панчево, без обзира на то да ли ту радимо, или сте родитељ чије дете похађа један од вртића или посматрамо из перспективе деце, разликује од свих претходних година и почетака.

Та разлика, можда још увек не тако очигледна и видљива, јер свака промена је ствар процеса, се односи на велику програмску реформу предшколког васпитања и образовања у Републици Србији која је започела 2019. године.

Стратегија реформе, која подразумева поступно увођење нових Основа програма предшколског васпитања и образовања, симболично названих ”Године узлета” у предшколске установе, предвиђа да се са процесом имплементације овог програма у ПУ ”Дечја радост”, започне од радне 2021/22. године.

 

Процес увођења овог Програма у ПУ ” Дечја радост” подразумева читав низ корака:

• обуке васпитног особља (један део реализован током јуна/јула када је обучено 180 васпитача/мед. сестара васпитача, стручних сарадника и сарадника, сестара на превентивној заштити, руководилаца… обукама оранизованим од стране Министарства просвете; за остало васпитно особље ће обуке бити реализоване од стране стручне службе током ове радне године);
• прилагођене обуке за ненаставно особље (мајстори, сервирке, помоћни радници, административни радници…) јер је важно да разумеју циљ програма и своју улогу у промени на нивоу Установе;
• процес имплементације у два вртића језгра – „Петар Пан“ и „Бајка“ током трајања 6 месеци менторске подршке (у току) и који ће се уз подршку стручне службе Установе наставити до краја радне 2021/22. године;
• израда Плана ширења којим се предвиђа како ће се из вртића језгара Основе програма уводити у васпитно образовну праксу других вртића (активности планиране до краја радне 2023/24. године) наше установе и читав низ других активности у организацији Министарства просвете;
• информисање чланова локалне самоуправе и служби које се природом своје делатности баве бригом о деци и породици (општина, инспекцијске службе, просветни саветници, основне школе…);
• информисање родитеља/старатеља.

Нова програмска концепција представља савремени приступ учењу и развоју у раном детињству и заснива се на вери у капацитете деце да активно учетвују у свом учењу и развоју, значају игре и заједничког учешћа деце и одраслих.
Циљ ”Година узлета” је јачање континуитета у образовању постављањем темеља за целоживотно учење и чвршће повезивање са породицом и локалном заједницом.

 

”Само је један период живота са толико отворених могућности, у коме човек са толико енергије, истрајности и ентузијазма овладава и развија сложене капацитете од којих ће зависити његове будуће могућности, његова личност и успешност функционисања у даљем животу. Тај период је предшколски узраст. Због тога године на предшколском узрасту препознајемо као године узлета, па отуд и назив овог програма.”

 

Концепција Основа програма говори о томе шта се сматра важним и вредним и чему тежимо у програму предшколског васпитања и образовања кроз схватања о детету, вртићу каквом тежимо и у какво предшколско васпитање и образовање верујемо.

Верујемо да је дете компетентно биће, које ће кроз укључивање у вртић заједно са својим вршњацима и другим одраслима имати читав низ могућности да активно учествује, да се игра, да буде у подстицајној средини, у активностима које подржавају развој. Подстицајна средина је она у којој је породица прихваћена и добродошла.

Улога васпитача добија нове димензије, кроз усмереност на добробит детета и активности заједничког учешћа.

Конкретан програм рада са децом (реални програм) није нешто што је прописано и унапред дато. Васпитач заједно са децом развија програм тако што слуша идеје деце, њихова питања, прати њихове међусобне односе, њихову заинтересованост да истражују одређену проблематику и тако се усклађује са децом. Васпитач истражује, промишља и усмерава дечја интересовања и подстиче њихову креативност, сарадњу и радозналост, а деца помажу васпитачу да планира свој рад и учествује у процесу учења са њима као партнер. Самим тим пошто нема истих васпитача, исте деце и родитеља, као ни истих вртића, реални програми рада у вртићима ће се нужно разликовати. Уместо традиционалног приступа подучавања и већ испланираних тема које васпитач ”само реализује” са децом, у Програму деца уче интегрисано, кроз јединство онога што раде и доживљавају, онога што мисле и осећају у конкретној ситуацији. То значи да васпитач омогућава деци да стичу богата реална животна и разноврсна искуства.

Централно место у програму имају добробит и активност детета, а улога одраслог је да подржавајући добробит и делање покреће развој и учење деце. Разумевање добробити детета неодвојиво је од разумевања дечјег учења и развоја, а главни покретачи и подупирачи учења и развоја су односи и делање.

Ново значење простора у ”Годинама узлета” је као инспиративног и провокативног окружења у којем се деца играју и уче. Васпитачи и деца заједно стварају просторне целине које добијају смисао и значење управо кроз заједничко истраживање, игру и сарадњу.

Простор се гради тако да буде инспиративан и изазован деци за истраживање, да охрабрује децу да сарађују, комуницирају, праве изборе чиме ће се бавити, да се томе посвете, да се осаме…

Уместо коришћења готових играчака, нагласак је на употреби разноврсних природних и неструктуираних материјала/рестлови (картони, кутије, пластична амбалажа, чепови, облице дрвета, шапурина, пиринач, палента, камен…) и реалних (животних) предмета које деца могу да користе без притиска да морају одмах нешто да ураде, ”направе неки продукт”… већ да слободно истражују, користе на различите начине у процесу учења и игре.

У наредном периоду чекају нас интензивне промене у простору вртића, просторима радних соба, заједничким просторима (холовима, ходницима, двориштима) и имајући у виду перспективу детета из које укључивање родитеља у програм доприноси да дете развије своје многобројне потенцијале да се осећа сигурно, задовољно, остварено и прихваћено, позвамо родитеље да се укључе у промене простора вртића у складу са концепцијом ”Година узлета”.

”Године узлета” подржавају целовито сагледавање васпитања и образовања као повезаног процеса бриге, неге, образовања и васпитања који су уткани у сваки сегмент заједничког живљења деце и одраслих у вртићу.

Имајући у виду да деца учествују у различитим свакодневним ситуацијама у вртићу које чине део животног контекста деце и одраслих, посебна пажња у Програму се поклања животно практичним ситуацијама, које чине:

• Рутине (обедовање, одмор, нега, одржавање хигијене, сређивање простора…)
• Ритуали (ритуали приликом доласка у вртић/групу, ритуали добродошлице новим члановима, прославе рођендана и друге прославе, значајни датуми, ”име наше групе”…)
• Аутентични догађаји у породици и вртићу (принове у породици, неговање биљака/љубимаца, припреме простора у вртићу за различите активности, ситуације у којима деца и васпитач причају своја искуства, учествовање у акцијама и догађајима у локалној заједници…)

Смисао рутина је и у јачању капацитета и потенцијала детета за самосталност и одговорност за обављање дневних рутина, те у том смислу васпитач даје деци простора и довољно времена за њихово практиковање (не пожурујући децу и не третирајући ове активности као активности које су у односу на нпр. ”планиране ситуације учења”, активности мање вредне, већ препознајући њихов значај и значење за учење деце).

Ритуали које васпитач са децом гради и негује на нивоу групе јачају код деце осећање припадности и заједништва, као и разумевање различитости и прилике за упознавање са другим обичајима и културама.
Аутентични догађаји у породици и вртићу су прилика да се код деце јача самопуздање, емпатија, уважи иницијатива деце… уоче потенцијални поводи за покретање пројеката.
Васпитач подржава учешће деце у животно практичним ситуацијама, планира их и организује као саставни део програма.

Имајући у виду да програм предшколског васпитања и образовања припрема дете за школу, кроз припрему за живот, он поставља основу за развој образовних компетенција. У том смислу је важно говорити о кључним образовним компетенцијама на предшколском узрасту, али нам мора бити јасно на који начин се оне подржавају на овом узрасту и да то нипошто не значи школаризацију вртића. Предшколско образовање и образовање је део васпитања и образовања у Србији и представља први његов ниво. Када говоримо о развоју компетенција на предшколском узрасту, морамо узети у обзир специфичности овог узраста и то како деца уче.

Због тога је у Основама програма дато шта на предшколском узрасту значи развијање кључних образовних компетенција:

Комуникација на матерњем језику, не подразумева подршку развоју ране писмености кроз описмењавање, него се развија у подстицајном језичком окружењу кроз активности у којима различити начини симболичког бележења и писана комуникација (обележавање цртежом, сликом, именом – радова, ормарића, соба; коришћење мапа, карата, просторних планова, књига, брошура, лифлета,… које се налазе у литерарним целинама, порфолија, паноима…) имају сврху у самој активности, а кроз издвојено подучавање деце читању и писању. Прилику за подршку развоју говора представља свака ситуација у вртићу у којој се дете налази.

Математичке, научне и технолошке компетенције се развијају кроз богата сензорна искуства и практичну манипулацију; подстицањем развоја и примене логичко-математичког мишљења у сагледавању и разумевању појава и односа и решавању проблема; подршком истраживањима, упитаности, откривањима и закључивању о природним и физичким појавама, у различитим ситуацијама игре и активностима у оквиру теме/пројекта и животно-практичним ситуацијама; применом сазнања у решавању практично животних потреба и проблема.

Компетенција ”учење учења” се развија подршком деци да освешћују процес властитог учења; кроз подршку промишљању, преиспитивању, планирању учења које је смислено повезано са игром, активношћу и ситуацијом у којој дете учествује.

У новом приступу кључну улогу има повезивање и учешће породице и локалне заједнице у активностима вртића.

Породица је примарни и најважнији васпитач детета и партнерство са породицом се гради кроз развијање узајамног поверења, уважавање и сталну размену. Да би породица учествовала у програму треба да се осећа позваном и добродошлом, прихваћеном и уваженом, да припада и даје допринос вртићкој заједници кроз смислено учешће у развијању реалног програма.

Зашто је из перспективе детета важно укључивање породице у живот вртића:

• Деца су лично и интимно повезана са својом породицом и породица их најбоље познаје;
• Дечје најраније учење и развој одвија се у породици и кроз овај, породични контекст се гради основ учења и развоја детета у свим другим контекстима;
• Породица је од дететовог рођења укључења у развој и учење детета и треба подржавати ојачавати породицу у тој функцији;
• Сваки родитељ у основи жели добро свом детету, само је некима од њих потребна у томе већа подршка;
• Предшколски програм може употпунити дечја породична искуства одрастања и учења, ако се развија кроз партнерске односе са породицом.

Родитељи могу да пруже подршку учењу деце и васпитачу (кроз планиране ситуације учења- пројекте) кроз различите начине укључивања:

• да помогну у креирању просторних целина које су инспиративне за децу како би могла да се продубљено баве истраживањем у оквиру пројекта (фотографије, књиге, лифлети, брошуре, разгледнице, конкретни, реални предмети… – оно што већ имате код куће);
• да поделите своја знања и искуства као своја професионална, животна знања и искуства, која су значајна за децу у оквиру истраживања одређене пробелматике у оквиру пројеката;
• да у оквиру свог посла, радног ангажовања, контаката… омогућите деци одлазак на неко место у локалној заједници које ће за њих бити значајно место учења и/или набавку полуструктурираног и неструктурираног материјала (папири, картони, шкартови у производњи, рестлови…), природних материјала (облице од дрвета, палете, песак, дрвени калемови…) и остали материјали у договору са васпитачима и децом;
• можете да се укључите као подршка у процесу организације и реализације одласка деце на различита места у локалној заједници…
• код куће, активно са својом децом будете учесници и партнери у сваком кораку развијања пројекта, тако што ћете показати интересовање за оно што дете живи у вртићу.

Искуства родитеља из вртића који су имплементирали Oснове програма

• Допада ми се што сам као родитељ укључена у све догађаје у вртићу и информисана о њима. Јако нам се допада заједнички рад васпитача и родитеља са децом и то што сви заједно учествујемо у програму
• Више не чујем да дете каже: „Дођите по мене раније”, већ сада каже „Дођи мало касније!”
• Деца постављају питања, свашта запиткују. Доносе материјале о ономе што су радили у вртићу. То је позитивно јер свашта науче. И ми родитељи се укључујемо у учење и причамо деци оно што нам не би иначе пало на памет да им испричамо.
• Ово што раде у вртићу, конкретне ствари, учење о свету око себе – то неће заборавити. Оно што се ради у вртићу дете одмах и живи и у вртићу и код куће. И сама деца сада другачије схватају учење него раније.

Дечји вртић је део окружења у коме функционише: места у локалном окружењу су места заједничког истраживања и учешћа деце и одраслих.
За развијање програма важни су ресурси локалног окружења – људи, простори, организације и институције, учешће у активностима и акцијама. Допринос на нивоу локалне заједнице је важан за развој личног, социјалног и културног идентитета деце.

Полазећи од тога да процес промене никада није лак, да захтева одређено време и ангажовање пуно актера, а са друге стране разумевајући да је главни циљ свих промена које започињемо подршка добробити деце, позивамо вас да будемо партнери у овом процесу и да заједно започнемо ово узбудљиво путовање.