Деца најбоље уче када истражују, испробавају, постављају питања и стичу искуства кроз игру. Вођени дечјим интересовањимa, наставили смо да развијамо самосталност деце кроз различите ситуације из свакодневног живота.
Током игре, истраживања и ликовног изражавања, деца су користила различите материјале, боје и средства за рад. Руке су се бојиле, папир се испуњавао траговима, а радозналост је отварала нова питања. Шта се дешава када се испрљамо? Зашто перемо руке? Када је важно да их оперемо и како то правилно радимо?
У потрази за одговорима, остварили смо сарадњу са медицинском сестром на превентиви, која је деци приближила значај одржавања личне хигијене. Заједно смо разговарали и практично истраживали правилно прање руку, од квашења и сапуњања до испирања и сушења. Деца су имала прилику да испробају научено, посматрају, постављају питања и увежбавају кораке који доприносе очувању здравља.
Посебну вредност имало је повезивање игре са стварним животним ситуацијама. Деца су учила да прљаве руке нису разлог да прекинемо истраживање, већ прилика да научимо како да бринемо о себи. Кроз свакодневне рутине постепено су развијала навике личне хигијене, осећај одговорности и сигурност у обављању активности без сталне помоћи одраслих.
У духу теме „Помози ми да урадим сам“, наша улога била је да деци обезбедимо подстицајно окружење, покажемо када је потребно и пружимо подршку онда када им је неопходна, остављајући им довољно простора да покушају самостално.
Јер, сваки пут када дете само заврне рукаве, насапуња руке, испере их и обрише, оно не усваја само хигијенску навику – оно гради самопоуздање, самосталност и бригу о сопственом здрављу.
У игри истражујемо, кроз искуство учимо, а малим корацима постајемо све самосталнији!
